Београд, 5. март 2014. године – Директор Јавног предузећа Београдска тврђава Никола Ковачевић, директорка Завода за заштиту споменика културе града Београда Нела Мићовић и секретар Привременог органа града Београда Горан Весић данас су отворили Римски бунар на Београдској тврђави.

Бунар је био недоступан широј јавности по препоруци Републичке грађевинске инспекције, због несигурних токова електричне енергије и могућег пропада материјала, а захваљујући ангажовању ЈП "Београдска тврђава", Завода за заштиту споменика културе и Привременог органа града Београда, после седам година, Римски бунар ће поново бити доступан за разгледање свим посетиоцима Београдске тврђаве, сваког дана (и викендом) од 10.00 до 18.00 часова. Током марта месеца улаз ће бити бесплатан.

Јавно предузеће „Београдска тврђава“ у претходном периоду обавило је читав низ интервенција на санацији и обнови струјног ормара и електроинсталација. Постављена је нова расвета, а у другој фази радова урађена је нова ограда изнад окна Бунара, замењене металне решетке које покривају отвор и поправљена врата на врху оба спирална степеништа.

Радови су изведени уз сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе и стручни надзор Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Римски бунар изграђен је у периоду обимне барокне реконструкције Београда у доба аустријске власти од 1717. до 1739. године. Назив Римски бунар, који је први пут забележен у 19. веку, добио је на основу веровања да сам бунар потиче из периода римског Београда. Представља дело значајне барокне архитектуре на овим просторима и у време када је изграђен представљао је jeднo oд нajбoљих oствaрeњa вojнe aрхитeктурe. Верује се да је аутор пројекта Балтазар Нојман, најзначајнији архитекта развијеног барока у Европи. Сам бунар представља дупло умањену реплику бунара Светог Патрика из Орвиета у Италији.

Грађевина је до данас сачувана у свом изворном облику.