Пројекат / ελληνική
Ревитализација, конзервација и поновна употреба Куле Небојша

ИСТОРИЈАТ

 

Кула Небојша подигнута је око 1460. године, на самој обали реке, да би се заштитио прилаз Дунавском пристаништу од турских напада. Током бурне историје Београда, Кула Небојша је више пута рушена и поново подизана. Са губитком значаја Дунавског пристаништа и његовим затврпавањем, Турци претварају Кулу у најпознатију тамницу Београдске тврђаве. Због те улоге, она постаје један он мрачних симбола Београда.

 

Њен најпознатији заточеник био је велики грчки револуционар Рига од Фере, који је у њој погубљен 1798. године. Осим њега, у њој је живот изгубио и митрополит Методије, који је убијен 1800. године. Нешто касније, у Кули је био затворен и Јеврем Обреновић, брат кнеза Милоша и први српски градоначелник Београда.

 

Кула Небојша је више пута рушена, реконструисана и дограђивана, а последњу рестаурацију доживела је 1963. године.

 

ПРОЈЕКАТ

 

Пројекат ревитализације, конзервације и поновне употребе Куле Небојша најобимнији је и најзахтевнији пројекат из области очувања и заштите културног наслеђа у Србији. Кула Небојша – споменик од изузетне културне и историјске важности, одавно је изгубила своје функције из претходних векова и употребну вредност. Била празна и затворена за јавност и представљала је само сведочансто о времену које је далеко иза нас.

 

Њена обнова и поновна функционална употреба, њено прилагођавање савременим условима, уз истовремено очување аутентичности Куле, представља пионирски подухват на овим просторима. Обезбедити објекат, заштити га од плављења и подземних вода, уз истовремено осавремењавање простора и његово укључивање у културни живот Београда, био је велики изазов и веома одговоран задатак. Оваква врста интервенције на споменицима културе представља пионирски подухват, први такве врсте у Србији и региону.

 

Завршетак радова и успешна реализација овог великог и веома захтевног пројекта показује да је могуће унети садржај, а да се истовремено споменик не угрози и да сачува своју аутентичност.

 

Захваљујући донацији Републике Грчке обновљени су Кула, Приобални бедем и Водена капија. За саме радове на Кули Небојша издвојено је око 190.000.000 динара, од чега донација Грчке износи 1.340.800 евра, док је из буџета Града издвојено око 42 милиона динара, а ЈП „Београдска тврђава“ уложило је око 24 милиона динара.

 

Радови на ревитализацији објекта почели су у јуну 2009. године, а завршени су у мају 2010. Урађени су конзерваторски и рестаураторски радови на Кули, Приобалном бедему и Воденој капији. Пројектну документацију у потпуности су урадили Републички завод за заштиту споменика културе и Архитектонски факултет у Београду, уз консултантске услуге Археолошког института САНУ. Извођач радова је „Кото“ из Београда.

Реализација пројекта:

Јавно предузеће „Београдска тврђава“

Пројектанти:

Конзерваторски радови – Републички завод за заштиту споменика културе:

Мр Гордана Симић, диа

Светлана Вукадиновић, диа

Архитектонски факултет у Београду:

Проф. Др Владимир Мако, декан

Дејан Миљковић, ванредни професор

Проф. Др Милан Глишић

Проф. Бранко Павић

Јован Митровић, диа

Проф. Лидија Ђокић

Небојша Димић, инг

Радослав Галић, инг

 

Изложбена поставка - Историјски музеј Србије:

Др Ана Столић

Др Ђорђе Костић

Др Владимир Јовановић

Др Марко Поповић

 

Изложбена поставка (Грчка):

Проф. Никос Зиас

Др Анастасија Тоурта

Никос Враникас, диа

Манди Колио, археолог

Деметриос Контогеоргис, историчар

 

Програмски савет:

Др Гојко Суботић, академик, председник Програмског савета

Др Марко Поповић

Марина Андрић, историчар уметности

Проф. Георгиос Карадедос

Др Евангелиа Хаџитрифонос

Извођач радова:

„КОТО“, Београд

Надзор:

Саобраћајни институт ЦИП

Републички завод за заштиту споменика културе

Археолошки институт